Violeta Albero, Historiador del Arte, Cataluña, España

”Enfrente de una pintura de Milica dejas de ser espectador. Sus cuadros te invitan a entrar en ellos,a sentir como ellos, a ser, en cierta forma, ellos.”
“Sus cuadros se pueden recorrer, se pueden trazar distintos caminos en ellos que te llevaran siempre a nuevos y diferentes lugares, sensaciones e ideas.”
” Sus pinturas son espacios íntimos donde figuras desnudas muestran sus interiores, que son los nuestros. Milica sabe llevarnos hastá allí con el vehículo de los colores. Nos hace un recorrido cromático donde podemos reseguir todas las sensaciones de ese cuerpo, las emociones de sus órganos y el peso de sus entrañas.”
“Su obra puede recordarnos la fuerza y el predominio del color en los Fauvistas, pero va más allá…. Puede aturdirnos como el expresionismo alemán, pero no se queda solo con eso. Conecta con lo más profundo de nuestro inconsciente, pero no es su único interés. Su particular estilo nos altera a nivel físico, emocional y mental, atorgandole a sus obras una dimensión integradora de la naturaleza de nuestro ser.” 


Boris Mandic,  Writer – Novelist, Poet, Belgrade, Serbia 

Uskovitlanost, vrtložnost , usisavanje stvranosti u raskošne predele Sna, kretanje boja divergentnim linijama ( Život opstaje u fleksibilnosti savitljivog kretanja, umire u uskogrudoj jednolinijskoj kretnji, da parafraziramo Tarkovskog) – Nemir koji teži spokoju: Umetnost Milice Savić.
Boje melanholije proizašle iz fantazamgoričnosti putovanja šagalovskog tipa, iščezlim civilizacijama – Svetlost natopljena nežnom setom, poput elegičnog lahora koji nas miluje i Markesovo slikanje tog Svetla Rečima; Ljubav u doba kolere – mesto gde je Milica pronašla ugašenu Zvezdu. Vizija i prirodnost se spajaju u spontanom toku reke koja lagano, bezčujno i tiho ide ka svom zavičaju. Suncu… Umetnost nas izvalcči iz sopstvene ljušture; 

Milica Savić izlazi iz zatvora svojih strahova ulazeći u platno slike: Nijedna njena slika nije naslikana spolja – Subjekat, Objekat, slikanje – čisto slikanje u transcendenciji izlaska u unutrašnjost slike.
Jedinstvena tehnika: Slikanje iznutra.
Njeni crteži su poput tužne fotografije koja hvata tren, u svojoj svesnosti, prolaznosti same – elegična pesma nacrtana preciznim linijama nestalnosti svega što je zarobljeno u ravnodušnom Vremenu. Klimt se tu stalno pojavljuje, kao i Sezan; Ponekad navrati i Markes, da popije kafu sa Šagalom. Huan Miro se šeta platnima osećajući se kao kod kuće.

Prelaz iz jedne faze umetnosti u drugu, Milice Savić, odigrava se u kontinuitetu slojeva što im prethodi – Novo na strunama prethodećeg neponavljanja, bežanje od sebe, da bi se vratila sebi u novoj formi, proklijaloj iz jedne boje mirisa cveta. Hrabro šetanje kroz mikrokosmos duše (Demokrit) u makrokosmos Sveta, na talasima fluidnih boja, čije poreklo trebamo potražiti u bogu Heliosu. U svetlosti izvire i Tama.
Lelujavost, nelinearnost, leandričnost, eteričnost prozirnosti, čvrsto povezano u budni san surove stvarnosti. Da li ima izlaza iz nje?
Mislim da svi mi nalazimo jedni druge kada smo obuzeti teskobom: Miličina Umetnost je odbrana od teskobe, borba u usamljenosti, nastala, paradoksalno, iz tog izvora, prevazilazeći okvir u bojama pružene ruke ljudskosti i empatije.
Kuća Kralja Petra je nedovoljno mala za dovoljno široku, duboku, neukrotivu divlju, estetski elegantno slikarstvo Milice Savić. (Njene slike vibrijaju, struje u konstantnom pokretu – iskaču i sebe, da bi se vratile.) Anksioznost, usamljenost, strah od lanca koji vežu čoveka za prostor neslobode (The Couple) Milica Savić razvija na svojim platnima, pokazujući mogućnost puta: Put u nepoznato, Eden, Atlantidu, El Dorado, Hesperidine vrtove, Sumatru.. (Crnjanski) Leandričnost Miroa, organska pokretna nestatičnost Gaudija u dodiru sa strogoćom elegantne forme Belinija.
Miličin Atelje (Atelje… tiho mesto moje gde se roje misli moje, gde snevanje posdade java…) je neka vrsta kontradiktorne same sebi, Pandorine kutije, gde umetnica čarobnim dodirom oslobodja ptice u njihovom prirodnom letu ka Zvezdama. Sezan – kocke, oblik koji obuzdava vazdušastu lepršavost raskoši boja, ne zatvarajući sile koje stvaraju. Bravura crteža, višeslojnost ide različitim pravcima, a završava se tamo gde i počinje – u Ateljeu – prostoru usamljnog Stvaranja. Atelje je pisana oznaka za stapanje u jedno Milice i mesta njenog poniranja u otvorenost i bezdan Sveta.
Suženost svesti je društveni zakon, nasuprot tome – otvorena svest u pokušaju samosvesti da gleda beskonačnost horizonta. I još dalje, par koraka – gde nijedno oko nije videlo, misao zamislila: čežnja ka nemogućem. Sfera – most konekcije umetnosti i nauke; davanje nauci svrhu i smisao, odvojen od komercijalne halapljivosti večito gladne tendencije za profitom, spas nauke od sila koje je zarobljavaju – povratak nauke samoj sebi – čiste Duhovnosti (Huserl), podsećanje, anamneza (Platon) da je ona proizašla iz čoveka i da njemu pripada.

Jer i ono najbliže je predaleko ljudima, otpevao je Rilke – Milica približava ono najbliže, ali najtežeg za gledati, pokušaj da duboko zavirimo u lavirint naših strahova i demona. Ali gde je opasnost, raste i spasonosno.  Milica Savić igra u plesu talasa po oštrici noža nošena vizijom o mogućnosti izlaska iz tamnice sebe u čistu Otvorenost – Slobodu!Njena umetnost rađa samu sebe u nesvesnosti prirode i zagrljaju sa Snovima Slobode. Lagum (Svetlana Velmar-Janković) je mračno mesto odsustva svetlosti.

Umetnost Milice Savić isijava bojama Nade mogućnost izlaza iz minotaurovskog lavirinta Tame.


Alexandra Cole, Artist Designer , New York, USA

”Milica use color in a brave and courageous way, she gives the impression of someone who perfectly knows the strength and power of human emotions and passions. Her tendency toward rich and “colorful” colors fits perfectly with the intense emotion that she brings to her work. The artist clearly understands the power, strength and depth of human beings and their behavior, but also the complexity of human relationships. Therefore, Milica manages to capture subtle moments in time, turning them into a powerful experience with the help of an adequate choice of color. Whether it is about showing the beauty of the female body in the form of an act, a moment “in time” of a sensual loving couple , or a sad, yet playful dance of horses, the artist skillfully uses the power of color and manages to get us into the vortex of their fantasies . Although Milica is leaning toward expressionism, she is equally confident experimenting and flirting with other genres.”


,,IL NAPOLETANO,, Italia

Thirty-one years ago, during one of his trips to Naples. Andy Warhol painted Vesuvius for the exhibition “Terrae Motus” collection, commissioned by Lucio Amelio. One of the works that best represented the city in the third millennium.
Pompeii and the Vesuvius eruption also inspired the work of a young Serbian artist Milica Savic
Terror, chaos, fire fear are interpreted by Savic in a very intense way in a framework of many colors and made of a scary turbillion she sees very similar to the chaos of our times.


Andjelka Bojovic, Professor at Academy of Fine Arts, Belgrade, Serbia 

”Milicin umetnicki rad, iako se moze razdvojiti u dve celine, naizgled raznorodne, upućuje na različite polove iste ličnosti i pored figurativno izraženog sadržaja iskazuju lično, emotivno, ponekad, do stepena erupcije.

Predstava konja, u kovitlacu, snažnom energetskom delovanju, crtačkim i slikarskim zamahom, jakim koloritom, jesu unutrašnja sukobljena stanja procesa stvaralaštva Milice Savić. Konj je kroz istoriju večita umetnička inspiracija, ali ona uspeva da svoju predstavu o njemu plasira posmatraču najuzbudljivije moguće, što će publici predstavljati duhovno ispunjenje.

Sa druge strane, umetnica portretskim predstavljanjem čoveka – žene u sasvim drukčijem maniru i nameri, posmatraču nudi analitički apstrahovanu predstavu u jačem koloritu sa naglašenom težnjom intimnosti. Lica koja se dodiruju jesu svekolika potreba za nežnošću, čulnošću i zajedništvom. Bojeni kolorit je učvršćen crtačkim više omeđenim , poput vitraža, crnim pasažima, koji pojačavaju opšti utisak namere autora. 

Umetnicko stvaralastvo Milice Savić jeste ogledalo njene sopstvene ličnosti, koja vapi za novim iskustvima, spoznajama i doživljajima. Avanturistički duh se teško zaustavlja, zapravo, pobuđuje na otkrivanje novih slikarskih senzacija, koje su smisao snažnog umetnočkog stvaralaštva.”